РАСКРШЋА НЕСАНИЦЕ

Извод из рецензије Своје стиховане записе Анђелко Заблаћански најчешће обликује са великом дозом субјективности и емотивне наглашености, чак и патетичне интонације. Увиђајући промене на лицу света у коме вредности хуманитета и вредности срца бивају потиснуте, осетљиви поетски субјект у његовим стиховима проговара о потреби да се оне обнове и оснаже, јер је живот без љубави и маште лишен основног смисла. Због тога се ова сетна и меланхолична лирика, типизираних слика и дискретне мисаоности, и обраћа осетљивом читаоцу способном за осећање и сањарење. Милета Аћимовић Ивков