Plava gospođa

„To nije istina. Vi to ili svesno lažete ili nesvesno zavaravate i sebe i nju. Eto ti vaše ravnopravnosti: ona ostala da umire od ljubavi za tobom, a ti si se bacio u vrtlog pariskoga života, da zaglušiš svoju savest. Žena zavisi od ljubavi – to je njena sudbina, njena tragika, ili njena sreća – od ljubavi prema roditeljima, braći, mužu, deci. Eto ja, na primer, nikad nisam bila slobodna od ljubavi i od bola, prema kući, tebi, Zori i gospodinu. Ti govoriš da žena ima pravo da voli, da se odazove ljubavi, a ti isti koji nikad ne bi ukrao i ubio ubijaš jednom čoveku sreću, jednoj ženi uništavaš život, dovodiš je do ludila i do smrti – zašto? U ime čega? Da se malo provedeš, pozabaviš, da naslikaš sliku, da stvoriš sebi epizodu. I ti si poštovan i pošten pred svetom, niko te ne tuži i niko ti ne sudi. Tȁ ona je onda nešto tražila valjda od tebe u zamenu za sve ono što ti je žrtvovala. „Odazvala se“ – kažeš ti. A kuda si je zvao? Šta si joj dao pod imenom te ljubavi?“