Bilo kojoj devojci na svetu

“Кад трбух сам од себе почне да хладни, К’о да га неко трља јаким уљем Што кожу у црвено боји и пробија, Да се и врат, и чело, и образ усија, А прсти на рукама, к’о од креде, Сви постану бледи, А груди до грла к’о да стегне невидљиви оков, Кад поред нема никог, а к’о да жива душа седи, И к’о да нам преко леђа Тоболац на груди близ’ срца набија, Па онда још и у њег’ гура стреле, тако нешто следи, А уху се причини жубор тмули, као рога зов... Не, то није љубав, (неће се сложити романтичне даме) Нит лудило, нит чула тело варају и маме... Аполон то ловца опрема за лов.“ ....одломак из збирке