Gospodja Robinson Ra Muu i Kanarinac

Gospođa Robinson otvori fioku i izvuče štrikani džemper od angora vunice za svog mačka Merlina. -Merline!- pozva ga ona ozbiljnim glasom. On se okrenu. Zbunjeno je buljio u predivan crveni džemper. -Za mene!? Zaista!?- širom otvorenih očiju iščuđavao se mačak. -Da, dragi moj, mili moj mačkiću! Za tebe! Tvoja gospođa je to svojeručno načinila nakon što je proverila prognozu za ovu zimu. -Mislio sam da je proleće na pragu kad si onomad donela ljubičice... -Pa, jeste! Proleće naše večne ljubavi!- uzviknu radosno gospođa Robinson. Mačak je bio zbunjen, srećan i raznežen. Malo mu je smetala ta crvena boja, kao da je kakva mačkica s bulevara... Ipak, pobedila je ljubav gospođe Robinson. Ponosno je prošetao svoj crveni džemper od angora vunice, ručni rad njegove Lady od Štrikeraja. A gospođa Robinson je toliko visoko digla nos da je njime skoro odgurivala bele oblačiće s nebesa. Bila je ponosna jer šeta s najlepšim mačkićem u celom kosmosu.