PRIZNAJEM

Kao što reče Branko Miljković – ''Pesnik je oduvek bio onaj koji u drugima leči bolest od koje i sam umire'. Isčitavajući poeziju Stojana Tintora nije teško pronaći se u njegovim stihovima jer pesnik peva istinu a istinska poezija je verodostojnija od istorije. Njegova poezija je razumljiva, jasna, bez preteranih metafora, filozofiranja,otvorena prema čoveku, životu, ljubavi, ženi i svemu onome što je emotivno i lepo i teško za autora. Svoja osećanja podelio je sa drugima i umešao ih u kosmos, a svrha kosmosa je da ih širi. Impresiju o poeziji Stojana Tintora iskazaću stihovima Milana Rakića: "Ja plačem i kad drugi strada Kad tuđa sreća ko cvet vene Za mene nema tuđih jada Što boli drugog, boli mene"